Да ли еванђеоски хришћани поседују духовно богатство апостолске Цркве?
„РЕЦИТЕ МИ – ДА ЛИ СЕ КОД ВАС САЧУВАЛО ОНО ОГРОМНО ДУХОВНО БОГАТСТВО КОЈЕ СУ ЦРКВИ ПРЕДАЛИ СВЕТИ АПОСТОЛИ? ИЛИ МОЖДА О ТОМЕ НИСТЕ НИ МИСЛИЛИ, НИТИ СТЕ ЗА ТАКВО БОГАТСТВО ЧУЛИ? (...) МОЈА ПИТАЊА СУ ЈАСНА. ОДГОВОРИТЕ НА ЊИХ. ЋУТИТЕ? ДА, ШТА БИСТЕ МОГЛИ РЕЋИ, КАД НИШТА НИ НЕМАТЕ. А ТО ЈЕ, ЗАИСТА, ОГРОМНО БОГАТСТВО. (...) ШТА НАМ МОЖЕТЕ ДАТИ? КАКВУ ДУХОВНУ РИЗНИЦУ?“ (питање руског протојереја Кирила Зајца упућено еванђеоском хришћанину)
На крају нашег разматрања основних православних веровања, одговорићемо на питање којим је свештеник отпочео и завршио своје апологетско казивање. Према свему до сада реченом, његово уверење о еванђелској односно библијској заснованости православне веронауке показало се погрешним.
На претходним страницама смо аргументовано доказали да „огромно духовно богатство” које постоји у васељенском Православљу нажалост не води своје порекло из апостолске епохе.
Богослови традиционалне цркве Истока верују да Православље представља апостолску Цркву, при чему еванђеоске хришћане сматрају људима који немају шта да понуде. Чињеница јесте, додуше, да еванђеоско хришћанство није одевено у свилу и кадифу многовековне традиције која је украшена безбројним светлуцавим камењем обичаја и ритуала. Управо из тог разлога, народу који је навикао на мистичне религијске ритуале и обичном човеку прилично неразумљива богослужења, могло би да се учини да вери, која је утемељена само на Библији, заиста пуно тога недостаје. Шта више, библијска вера би некима могла да изгледа као најобичније кривоверје у коме се сем Бога и Христа ништа друго не помиње.
Вера еванђеоских хришћана се често од стране теолога већинске цркве у Србији проглашава протестантизмом, односно следбеништвом верских учења за која се залагао немачки црквени реформатор Мартин Лутер. Са оваквим приговорима се сусретао и Доситеј Обрадовић још пре више од два века. Његово „проповедање” еванђеља које је било у складу са учењем Светог писма, али зато поприлично различито од православног, од стране његових неистомишљеника прозивано је лутеранством. Доситеј је на те приговоре веома вешто одговарао. Говорио је, уколико се већ речи записане у Светом писму проглашавају лутеранским вероисповедањем, онда су и Христос заједно са апостолима, по тој логици, били лутерани:
„Али ко сме сад апостола Павла или самога Христа за свидјетелство примити? Намах истом чујеш ни пет ни девет него: луторан! Какви смо људи, Серафиме, помагај! Христа преблагога Спаситеља и апостола Павла на очигледце полуторанисмо!“
Иако еванђеоско хришћанство не поседује многобројним ритуалима обојену традицију, оно има оно што је најпотребније. Оно што су неговали и својим следбеницима и настављачима оставили Господ Христос и његови апостоли. А то су Свето писмо, жива и делотворна вера у Сина Божијег која се темељи на еванђељу и искрено хришћанско заједништво. Они поседовање напред побројаних ствари сматрају непроцењивим благом, верујући речима апостола Петра који је написао:
„...онима који су праведношћу нашега Бога и Спаситеља Исуса Христа примили исту скупоцену веру као и ми: благодат вам и мир у изобиљу у познању Бога и Исуса Господа нашега.“ (2. Петрова 1:1);
„...да би се врсноћа ваше вере нашла као драгоценија од пропадљивог злата које се ватром куша, на хвалу и славу и част када се покаже Исус Христос.“ (1. Петрова 1:7).
Еванђеоски хришћани своју веру темеље једино и искључиво на Светом писму. За разлику од њих, православни су темеље своје вере поставили током многих векова на песковитом тлу различитих традиција и култура. Велики број православних догми састоји се од христијанизованих паганских обичаја и идеја, као и погрешних тумачења светописамских текстова. Ова студија је свакако успела да то приближи својим читаоцима.
Наравно, православна догматика је много обимнија него што смо на овом месту могли да прикажемо. Постоји још пуно православних веровања која нисмо сагледали. Многа од њих се, попут ових поменутих, заснивају или на погрешној интерпретацији Библије или пак на видљивом утицају нехришћанских традиција. Из тог разлога, верујући да сте искрено заинтересовани за очување чистоте апостолске вере и њено доследно преношење, поручујемо вам да и даље истражујете ову тему. У вашем проучавању можемо да вам помогнемо. Срдачно вам препоручујемо књигу „Православље обасјано еванђељем“, која на преко 840 страна (у штампаној ћириличној верзији) детаљно објашњава порекло великог броја православних догми, обичаја и ритуала.
Верујемо да ће читање текстова ове књиге за вас представљати прави благослов, као што је то био случај са многима који су, захваљујући њој, пронашли истину еванђеља. Међу њима су, поред еванђеоских и многи православни верници.
Текст књиге „Православље обасјано еванђељем“ можете да читате и преко интернета, као и да извршите бесплатно преузимање комплетног дела (по поглављима и у целини) преко следећег сајта:
www.hriscanstvo-pravoslavlje.com
„РЕЦИТЕ МИ – ДА ЛИ СЕ КОД ВАС САЧУВАЛО ОНО ОГРОМНО ДУХОВНО БОГАТСТВО КОЈЕ СУ ЦРКВИ ПРЕДАЛИ СВЕТИ АПОСТОЛИ? ИЛИ МОЖДА О ТОМЕ НИСТЕ НИ МИСЛИЛИ, НИТИ СТЕ ЗА ТАКВО БОГАТСТВО ЧУЛИ? (...) МОЈА ПИТАЊА СУ ЈАСНА. ОДГОВОРИТЕ НА ЊИХ. ЋУТИТЕ? ДА, ШТА БИСТЕ МОГЛИ РЕЋИ, КАД НИШТА НИ НЕМАТЕ. А ТО ЈЕ, ЗАИСТА, ОГРОМНО БОГАТСТВО. (...) ШТА НАМ МОЖЕТЕ ДАТИ? КАКВУ ДУХОВНУ РИЗНИЦУ?“ (питање руског протојереја Кирила Зајца упућено еванђеоском хришћанину)
На крају нашег разматрања основних православних веровања, одговорићемо на питање којим је свештеник отпочео и завршио своје апологетско казивање. Према свему до сада реченом, његово уверење о еванђелској односно библијској заснованости православне веронауке показало се погрешним.
На претходним страницама смо аргументовано доказали да „огромно духовно богатство” које постоји у васељенском Православљу нажалост не води своје порекло из апостолске епохе.
Богослови традиционалне цркве Истока верују да Православље представља апостолску Цркву, при чему еванђеоске хришћане сматрају људима који немају шта да понуде. Чињеница јесте, додуше, да еванђеоско хришћанство није одевено у свилу и кадифу многовековне традиције која је украшена безбројним светлуцавим камењем обичаја и ритуала. Управо из тог разлога, народу који је навикао на мистичне религијске ритуале и обичном човеку прилично неразумљива богослужења, могло би да се учини да вери, која је утемељена само на Библији, заиста пуно тога недостаје. Шта више, библијска вера би некима могла да изгледа као најобичније кривоверје у коме се сем Бога и Христа ништа друго не помиње.
Вера еванђеоских хришћана се често од стране теолога већинске цркве у Србији проглашава протестантизмом, односно следбеништвом верских учења за која се залагао немачки црквени реформатор Мартин Лутер. Са оваквим приговорима се сусретао и Доситеј Обрадовић још пре више од два века. Његово „проповедање” еванђеља које је било у складу са учењем Светог писма, али зато поприлично различито од православног, од стране његових неистомишљеника прозивано је лутеранством. Доситеј је на те приговоре веома вешто одговарао. Говорио је, уколико се већ речи записане у Светом писму проглашавају лутеранским вероисповедањем, онда су и Христос заједно са апостолима, по тој логици, били лутерани:
„Али ко сме сад апостола Павла или самога Христа за свидјетелство примити? Намах истом чујеш ни пет ни девет него: луторан! Какви смо људи, Серафиме, помагај! Христа преблагога Спаситеља и апостола Павла на очигледце полуторанисмо!“
Иако еванђеоско хришћанство не поседује многобројним ритуалима обојену традицију, оно има оно што је најпотребније. Оно што су неговали и својим следбеницима и настављачима оставили Господ Христос и његови апостоли. А то су Свето писмо, жива и делотворна вера у Сина Божијег која се темељи на еванђељу и искрено хришћанско заједништво. Они поседовање напред побројаних ствари сматрају непроцењивим благом, верујући речима апостола Петра који је написао:
„...онима који су праведношћу нашега Бога и Спаситеља Исуса Христа примили исту скупоцену веру као и ми: благодат вам и мир у изобиљу у познању Бога и Исуса Господа нашега.“ (2. Петрова 1:1);
„...да би се врсноћа ваше вере нашла као драгоценија од пропадљивог злата које се ватром куша, на хвалу и славу и част када се покаже Исус Христос.“ (1. Петрова 1:7).
Еванђеоски хришћани своју веру темеље једино и искључиво на Светом писму. За разлику од њих, православни су темеље своје вере поставили током многих векова на песковитом тлу различитих традиција и култура. Велики број православних догми састоји се од христијанизованих паганских обичаја и идеја, као и погрешних тумачења светописамских текстова. Ова студија је свакако успела да то приближи својим читаоцима.
Наравно, православна догматика је много обимнија него што смо на овом месту могли да прикажемо. Постоји још пуно православних веровања која нисмо сагледали. Многа од њих се, попут ових поменутих, заснивају или на погрешној интерпретацији Библије или пак на видљивом утицају нехришћанских традиција. Из тог разлога, верујући да сте искрено заинтересовани за очување чистоте апостолске вере и њено доследно преношење, поручујемо вам да и даље истражујете ову тему. У вашем проучавању можемо да вам помогнемо. Срдачно вам препоручујемо књигу „Православље обасјано еванђељем“, која на преко 840 страна (у штампаној ћириличној верзији) детаљно објашњава порекло великог броја православних догми, обичаја и ритуала.
Верујемо да ће читање текстова ове књиге за вас представљати прави благослов, као што је то био случај са многима који су, захваљујући њој, пронашли истину еванђеља. Међу њима су, поред еванђеоских и многи православни верници.
Текст књиге „Православље обасјано еванђељем“ можете да читате и преко интернета, као и да извршите бесплатно преузимање комплетног дела (по поглављима и у целини) преко следећег сајта:
www.hriscanstvo-pravoslavlje.com
Нема коментара:
Постави коментар