Укупно приказа странице

субота, 09. октобар 2010.

ОТВОРЕНО ПИСМО еп. жичком Хризостому од протојереја Жарка Гавриловића

ОТВОРЕНО ПИСМО

Његовом Преосвештенству
Епископу жичком ГГ Хризостому Столићу,
Краљево, Епископија или ман. Жича

Београд, 18.6.2008. г.

Ваше Преосвештенство,

Нисам веровао да ћу икада имати потребе да Вам се писмено обратим, ма да од догађаја са стјеничким сестрама, са чим ја немам ама баш никакве везе, изузев што сам од Вас негативно поменут на скупу, касно ноћу пре више од годину дана, у канцеларији Чачанске цркве.
Сада, од како сам оштро наступао против богослужбених новотарија у СПЦ на разним трибинама, где су ме верници и организатори позивали, доста се гнева накупило у мени, а верујем и у Вама, јер су ми различити гласови стизали са разних страна и од разних особа: да сте ме врло жестоко жигосали, а да ме никако нисте хтели да позовете на разговор, осећам потребу да Вам се обратим овим Отвореним писмом. Верујем да сте љути на мене због мог ангажовања против богослужбених новотарија које, Ви и Вама подобна браћа архијереји углавном из Србије, уводите „на мала врата” у нашу Цркву, и то самовољно, неовлашћено, против канонски, против догматски и антитипички, дакле насилно заводите, супротно канонима Цркве, Номоканону Светог Саве, богослужбеним уставима, Вашој доскорашњој пракси у Хиландару и у СПЦ, заклетви коју сте положили пред браћом архијерејима: да ћете чувати канонско и богослужбено јединство Цркве, па је потом погазили; супротно својој речи и обећањима датим два пута у Сабору: да ћете се вратити на „стару праксу” богослужења, па и то погазили те, напокон, супротно и одлукама Св. арх. сабора СПЦ: да се богослужење врши по вековној пракси. Ви и даље, упорно и тврдоглаво, боголужите новотарије за које немате канонско покриће.

Покушали смо: моји пријатељи, ја и мноштво верника, како Ваше тако и других епархија СПЦ, да Вас одобровољимо да тако више не чините, дословно користећи учење Светог писма и заповести Господа нашег: „Ако ти згреши брат твој...” (Мат. 18, 15-17), да Вам некако прво дотуримо добронамеран глас наше савести, а онда и писмено захтевамо (ја преко Синода) и усмено преко разних трибина и револта народа Србије, да то не чините ни Ви ни Вама подобни архијереји. Па, пошто нећете никога од нас ни да чујете, а камо ли да нас примите у аудијенцију, и пошто сте се о те наше апеле оглушили, па нисте ништа ни марили за њих, него сте, напротив, предузели хајку и гоњење невиних и часних свештенослужитеља, монаха, монахиња и вернике Ваше епархије, који се држе вековима устаљене праксе богослужеља, те да их премештате, саслушавате, претите им казнама и чак сте почели да их кажњавате.

Морам да Вам кажем да смо од Вас, као Хиландарца, очекивали ортодоксност и ортопраксију. Ово тим пре што је требало да се потврдите будући да су Вам неки пришивали назив „ћумурџије” Хиландара, а Ви још и више са Вашим једномишљеницима, испадосте коморџија Ватикана.

Такође смо мислили да ћете нас правилно поучавати учењу Господа Христа, Светог Саве, светих отаца и учитеља Цркве, а не да ћете Ви газити каноне, догме, вековну праксу Цркве, своју заклетву, своје монашке завете и одлуке нашег Сабора.

Сада сте почели да прогоните и вернике, дакле лаике, да би их застрашили и натерали да Вас слушају, Вас који не слушате и не служите ваљано Господа Христа, Његову Цркву и Сабор, какав је случај са прогоном г. Владе Димитријевића, најбољег вероучитеља кога је наша Црква имала, а да постављате за вероучитеље нешколоване, незналице, лакрдијаше, само зато што су Вама подобни, да позивате на саслушање под претњом и друге, какав је скорашњи пример са г. Милојем Стевановићем, који је један од најбољих верника које имате у својој епархији, и са многим другим верницима.

Срамота ме је што ја учим Вас Православљу, јер је Ваше звање у Цркви веће од мога, али знам да није већа Ваша ревност за Православље и стадо Христово од моје. Па зато и тврдим: да сваки онај који није послушан Господу, Цркви ни Сабору, који га je изабрао и уврстио међу клирике, оваквим гажењем канона, своје заклетве, устава Цркве, одлуке Св. архијерејског сабора, не може да тражи послушност од верника и свештенослужитеља, сам је себе одлучио од свете Цркве по канонима ПЦ, без обзира да ли има ко сада да ту одлуку у СПЦ донесе и спроведе, због тога што многи епископи данас у нашој Цркви, час малом броју часних, имају много „путера на глави”: живе врло порочно, чак и перверзно, супротно канонима и датим заветима пред Господом; неки чак имају жене и децу, већина живе као аџувани, бисексуалци, неки чак и као педофили, скоро сви живи у нехришћанској раскоши, као да су незнабожачке велможе, док верници гладују; многи богослуже и сарађују са јеретицима, какав је недавни пример двојице наших архијереја у Равени, где се не зна ко их је тамо послао и за чији рачун, и на другим местима; неки чак отворено проповедају јереси, као епископ браничевски, као да нису учили православну Богословију, већ екуменизам Зизјуласа; други заводе расколе и поделе у Цркви: међу једноверном, понекад и једнокрвном браћом; многи деле вернике на подобне и неподобне, сервилне и и лицемерне, уместо да их окупљају и хришћански едукују; већина цепају ризу Светог Саве, уместо да је крпе, јер су је комунисти до сад цепали, рашивали и упропастили; многи заводе своју страховладу уместо владавине љубави у Господу према свом духовном стаду; доста њих се одмећу у „црквену хајдучију”, како сам то рекао у својим интервјуима; има их који чак препоручују Зизјуласа уместо Господа Христа, и шта да Вам више набрајам?!

Како сте и мене нападали „иза леђа”, што није хришћански (ја сам прво писао Синоду писмо, где сте и Ви члан о побуни народа у Вашој епархији против Ваше праксе, а ви нисте дали ни „пет пара” за наше вапаје и преклињања да се оканите ђавоље работе, већ сте, напротив, код верника и „својих пријатеља”, што не пристоји епископу Вашег положаја, продужили да ме клевећете, па ћете, бојим се, Ви и Вама подобнн архијереји, који уводите новотарије у СПЦ одређене на Другом ватиканском концилу, толико изазвати да устанем и јавно саопштим српском народу: каквим, Ви и поједине Ваше колеге, порочним животом живите, супротно заветима датим Господу; како самовољно и користољубиво руководите црквеном имовином, која Вам је поверена на чување; како поштујете: учење Светог писма, каноне и догме ПЦ; како и колико се придржавате датих обећања, завета и заклетви, које сте положили, зашто не држите дату реч на Сабору да више нећете служити литургију по „ватиканском обреду”, да нећете претити верницима или, као што је то случај са епископом шумадијским, који изводи ,,умировљеног епископа„ Атанасија, да га брани пред верницима у Венчанима, који је можда ”идејни творац„ ових ваших новотарија, коме је ”ученост ударила у главу„ па не зна ”где и на кога удара„, а епископ шумадијски изводи стотинама удбиних полицајаца против својих верника и томе слично, не обазирући се на знамења крвоточивих икона у својој епархији, појаву змија где богослужи неблагодатну литургију и томе слично. А Ви, исто тако, мирно гледате како свештеници, међу њима помахнитали намесник пожешки, туче своје вернике уместо да их поучава.

Ја сам потпуно свестан тежине ових мојих речи, те не желим, и нећу, да имам улогу Лутера, Калвина, Хуса и Цвинглија у нашој Цркви. Али сам, свакако, дужан да говорим истину, чак и пред пушчаним зрном, макар био и на свом распећу. Ово чиним баш што сам свестан своје свештеничке заклетве: да ћу верно служити СПЦ, да ћу у време и невреме говорити истину, чувати веру и борити се за свето Православље и Светосавље. И то ћу чинити док сам год жив, кунем се пред Богом живим и јединим! Ја тим својим ставом немам шта да изгубим у овом свету, већ, напротив, да добијем: у оном вечном животу, па ћу да испијем своју чашу горчине до дна, ако ми је Господ досуди. Напротив, добићу много, чак све од Господа за овај свој став и у пролазном животу стећи Царство небеско и заједницу с Богом. А то је, требало би да се сложимо, нешто највеће за све нас, а за мене: све што могу, што хоћу и што желим.

Само да знате да брига о Цркви није само епископска дужност, иако је првенствено његова, него и свих осталих клирика и благоверног народа Божијег, због чега сам се и дрзнуо да Вам напишем ово Отворено писмо и да говорим на позватим трибинама.

Ви немате, иако сте епископ, монопол на епархију Светог Саве, нити је то Ваша очевина и прћија; нити такво право има ма који епископ у СПЦ: да се понашате као да је безгрешни римски папа, јер Ви нисте римске папе; а ако хоћете да будете, пређите у Римокатоличку веру, па да знамо да нисте са нама. Али свакако да је тачно да многи међу Вама, можда и у већини случајева, пате од прелести гордости и високоумља, сматрајући да не подлежете за свој живот и науку ни суду Божијем, ни суду својих верника и свештеника, ни суду Цркве, само за то што сте епископ, већ заводите најцрњи облик ”пролетерске„ диктатуре, окружујући се са лакејима и лицемерима, који ће Вам, чврсто верујем у Бога, и ”доћи главе„. Јер наш народ не каже узалуд: ”С ким си, онаки си!„ Све ово Вам рекох и спасох душу своју! А Ви сада чинити шта Вам је воља, ако вере у Бога немате као коректор да чините само оно што је сагласно Вашој савести, Вашем звању у Цркви, Вашим заветима и заклетви.

Можете, кад сте већ сада и члан Синода, да ме тужите црквеном суду за ово моје писање; мене можете, кад већ нисте смели да тужите епископа Пахомија за његову кривицу, јер он зна много о свима Вама и запретио Вам је. Но и ја знам много о стању у Цркви, и не претим Вам, али Вас опомињем у духу хришћанске љубави, и то знање о свима Вама ме оптерећује, те сам увек спреман, ”као запета пушка„, да то кажем хришћански у лице и пред целим народом, као пред Богом, да одговарам за сваку своју реч и сваки свој поступак.

Молим за благослов Божији, јер верујем да ми Ваш нећете подарити.

Одани служитељ СПЦ и следбеник Светог Саве,
Др Жарко Гавриловић, протојереј СПЦ,
Београд, ул. Максима Горког бр.37

П. С. Чекаћу десет дана на Ваш одговор, а после ћу, ако одговор не добијем, ставити ово писмо на иитернет и упутити га јавности на читање. То није претња него једини начин моје борбе и отпора злоупотребама у Цркви!

1 коментар: