Savremeno gledište
Živimo u vremenu kada se pod uticajem određenih teoloških ideja, koje šire neki hrišćanski učitelji, nameće utisak da nije biblijski da branimo istinu evanđelja. Oni koji su pod uticajem ovog savremenog trenda kažu: „Ne dozvoli sebi da budeš izazvan. Nema svrhe ulaziti u sukob s nekim samo zato što širi pogrešno tumačenje nekih istina Svetoga pisma; pogotovo ako tvrdi da je evanđeoski hrišćanin. Drugačije, pa čak i pogrešno tumačenje makar i glavnih istina Svetoga pisma nije vredno sporova i borbi. Bolje je ostati u miru sa svima nego braniti istinu evanđelja. Nema vajde boriti se za veru, ukoliko te ova borba izlaže riziku da stvoriš sebi neprijatelje”.
Drugi kažu: „Šta misliš, ko si ti da bi branio istinu? Ko si ti uopšte da bi branio Boga? Zar smatraš da je svemogućem Bogu potrebno tvoje učešće u odbrani njegove istine? Za koga se ti izdaješ? Za branioca crkve? Smešno. Ako je istina zaista napadnuta, neka Bog sam odbrani svoju istinu”.
Treći, držeći se kineske poslovice: „Ne grdi mrak, upali svetlo”, kažu: „Kada se suočimo s tim da je vera napadnuta, nije ispravno da govorimo: 'ne smete to da verujete', ukazujući na elemente lažnog učenja. Ne treba da govorimo protiv lažnih učitelja i lažnog učenja, opovrgavajući bez okolišanja nebiblijske argumente. Ne treba da govorimo protiv! Treba uvek da budemo pozitivni, što znači, samo da objavljujemo istinu, dopuštajući istini da na ovaj zaobilazan način odstrani lažno učenje”.
Jedan od pobornika ovog trenda je i prof. dr Dimitrije Popadić. Pišući poslednje redove svoje knjige, Popadić kaže: „Prepričavati, detaljno opisivati i preokupirano napadati čak i očitu laž, znači izgubiti istinu iz središta pažnje. Izgubiti istinu iz središta pažnje, znači ne ljubiti je dovoljno. Umesto da napada krivoverje, Sava je odlučio da naglašava pravoverje i da istini dozvoli da se sa lažju sama obračuna” (str. 136).
Posledice ovog gledišta
Mnogi hrišćani su paralisani uticajem koji vrši ovaj savremeni trend. Umrtvljeni su ovom strujom i lišeni su snage da bilo šta preduzmu u pogledu odbrane evanđelja. Mnogi su dovedeni u stanje uzetosti i ukočenosti u pogledu borbe za veru, i nisu više sigurni da li je ispravno da se bore i da brane evanđelje. Zašto je to tako? Odgovor je veoma ozbiljan: vodi se podmukli rat. O kakvoj vrsti rata je reč? Naime, timovi koji rade na tome da nauka koja nije svojstvena evanđelju prodre u tkivo crkve, najpre u crkvi vode preventivni rat, rat kome je cilj da predusretne, oslabi i spreči odbranu one strane koja će biti napadnuta. Specijalne grupe i pojedinci, ili pak pioni koje su zadobili da se trude za njihov cilj, pre svega u crkvi rašire teoriju, obučenu u obličje pobožnosti, da nije biblijski da hrišćani brane istinu. Ukoliko ova teorija bude prihvaćena u crkvi, utoliko će im biti lakše da uvuku i ustoliče svoje učenje; jer hrišćani pogođeni ovom strelom neće biti sposobni da podignu glas protiv njega. Očigledan primer ovoga je izjava prof. dr Dimitrija Popadića, koju je u ovom slučaju ostavio za kraj svoje knjige: „Prepričavati, detaljno opisivati i preokupirano napadati čak i očitu laž, znači izgubiti istinu iz središta pažnje. Izgubiti istinu iz središta pažnje, znači ne ljubiti je dovoljno”. Popadić je pretpostavio da bi suprotna strana mogla ustati protiv njegove knjige. Šta čini Popadić? On ovom izjavom daje preventivnu inekciju, da bi sprečio mogućnost da se bilo ko usudi da prepričava, detaljno opisuje a kamoli preokupirano napada verovanja koja je u pozitivnom svetlu izložio u svojoj knjizi. Jer, ako se neko na taj korak odluči, izgubio je istinu iz središta pažnje i ne ljubi je dovoljno.
Naša polazna tačka je opet staro pitanje: da li se možemo uveriti u istinitost ove teorije dokazima iz Svetoga pisma? Siže ove teorije glasi: „Umesto da braniš istinu, dozvoli istini da se sa lažju sama obračuna”. Da li je dakle biblijski da se borimo i branimo veru evanđelja?
BORBA I ODBRANA VERE
U vezi sa borbom za veru, u svojoj kratkoj poslanici, Juda, sluga Isusa Hrista, napisao je: „Dragi moji, starajući se svakako da vam pišem o našem zajedničkom spasenju, osetih potrebu da vam pišem bodreći vas da se borite za veru koja je jednom zauvek predana svetima” (Juda 3). U ovom tekstu susrećemo se s rečima koje potpuno rešavaju današnju dilemu: da li treba ili ne treba da se borimo za veru. Duh Božiji nam kaže preko Jude: „Da se borite za veru koja je jednom zauvek predana svetima”.
Juda je nameravao da piše svetima o istinama spasenja koje je zajedničko svim hrišćanima. Međutim, kada je saznao da su se u crkvu uvukli neki ljudi preko kojih je napadnuta vera, Juda je promenio svoju prvobitnu nameru. Kao da je rekao: „Nameravao sam da vas vodim na vrhove, da vidite veličanstveno spasenje sa novih vidikovaca. Ali, kada je do mene stigla vest da su u stado ušli teški vuci koji vrše napad na veru 'osetih potrebu da vam pišem bodreći vas da se borite za veru'”.
Pođimo od pretpostavke da ste u kuću pozvali svoje ljubljene prijatelje. Želite svojim prijateljima da pokažete i darujete vrlo skupoceno drago kamenje koje ste izvadili iz rudnika u kome ste kopali više godina. Vaša deca i deca vaših prijatelja igraju se u dvorištu. Iznenada do vas stiže glas da je u dvorište ušao čopor krvoločnih pasa. Šta ćete učiniti? Da li ćete i dalje mirno sedeti, nezainteresovani za ono što se dešava u dvorištu, dajući u ovom kobnom trenutku prvenstvo razmatranju tih nesumnjivih dragocenosti? Ili ćete pak učiniti ono što je preče, skočiti i preklinjući povikati svojim prijateljima: svi se sada moramo boriti za našu decu! Ako ste normalan čovek i roditelj, učinićete bez čekanja i odugovlačenja ono što je najpotrebnije u tom času. Isto tako i vaši dragi prijatelji. Zapravo, to je ono što je učinio Juda kada je pozvao svoju ljubaznu braću da se bore za veru, ostavljajući izlaganje istina o spasenju za posle, kada bude bila izvojevana odbrana vere. Dakle, u času kada je napadnut život vašeg deteta, nećete odugovlačiti, pitajuće se da li je ispravno ulaziti u ovu borbu, nego ćete, ne gubeći ni trenutka, pojuriti da odbranite svoje dete. Žrtvovaćete i svoj život u ovoj borbi! Usudio bih se da vam postavim jedno pitanje: koga više volite, svoju decu ili Hrista? Hristos je rekao: „Ko ljubi sina ili kćer više nego mene, nije mene dostojan” (Mt. 10:37). Takođe bih se usudio da kažem i sledeće: ako ste spremni da se borite za svoju decu, ili za neke svoje interese, a ravnodušni i neosetljivi kada treba da se borite za istinu koja zaslužuje daleko veću požrtvovanost, onda niste dostojni Hrista.
Duh Sveti kaže: „Da se borite za veru”. A to znači da volite istinu više od svega, jer ako volite istinu više od svega, onda ćete je i braniti, i položiti i život za nju. A „istinu vole i cene samo oni koji je lično poznaju” (Gurnal).[1] Onaj ko voli svoju nevestu, ne pita: da li je ispravno da je branim kada je napadnuta? On samoga sebe predaje za nju. Tako i onaj ko voli istinu. Istina mu je draga kao nevesta, ali i draža od neveste. Voli je kao sebe, ali i više od sebe. Voli je kao Hrista, jer je istina Hristova, i jer je istina Hristos. U času kada je vera napadnuta, on govori: Ako je Hristos predao svoj život za mene, jer me je ljubio, i ja ću predati svoj život za odbranu njegove istine, jer je ljubim. Takav je bio apostol Pavle. Evanđelje koje mu je bilo povereno i koje je objavljivao napali su brojni Judejci govoreći suprotno onome što govori evanđelje. Pavle se nije nimalo uplašio protivnika. Isukavši dokaze kojima će poseći i oboriti njihove tvrdnje, on je ustao u odbranu evanđelja. Ovo je do te mere razjarilo zaslepljene i mahnito odane religiji Judaizma, da su Pavla strpali u zatvor. Sproveden je sve do Rima. Iz Rimske tamnice, apostol piše Filipljanima: „Ležim u okovima za odbranu evanđelja” (Fil. 1:16). Drugim rečima, u tamnici sam zbog toga što sam branio evanđelje. Apostol Pavle je toliko voleo evanđelje da je bio spreman ne samo da ide u zatvor za odbranu evanđelja nego i više od toga: „Jer ja ne samo svezan biti hoću”, rekao je apostol, „nego i umreti gotov sam za ime Gospoda Isusa” (Dela 21:13).
Svi oni koji su voleli reč Božiju ustajali su i u odbranu reči Božije, spremni da se suoče sa svim opasnostima koja je odbrana evanđelja nosila sa sobom. Znali su, naime, da im je darovano za Hrista, ne samo da u njega veruju, nego i da stradaju za njega.
Pobuda za odbranu evanđelja vezana je dvostrukim svezama ljubavi. Jedna sveza je, kao što smo sada videli, čista ljubav prema reči Božijoj, ali ta sveza je prožeta i čistom ljubavlju prema crkvi Božijoj. Onaj ko ljubi reč Božiju, ljubiće i crkvu Božiju. „Kao što je Hristos zavoleo crkvu i samoga sebe predao za nju, da je posveti, očistivši je vodenim kupanjem i rečju” (Ef. 5:26), tako je i on zavoleo crkvu i samoga sebe će predati za nju, samo da reč ostane u crkvi, i da crkva ostane u reči, da bi ostala posvećena, i da bi čista izašla pred Hrista. Druga sveza je ljubav prema onome što reč zapoveda. A to je, u stvari, ono od čega smo počeli u našem razmatranju borbe za veru, čemu se sada opet vraćamo. Hristos je rekao: „Ako me ljubite, držaćete moje zapovesti” (Jv. 14:15). Ljubav prema istini vodi u poslušnost istini. Oni koji ljube reč, iz ljubavi prema reči držaće ono što reč zapoveda. A reč, kada je posredi napad na veru, jasno nalaže: „Da se borite za veru” (Juda 3).
U crkvu Judinog vremena uvukli su se neki bezbožni ljudi, lažni učitelji, koji su govorili da hrišćani nakon što im je oprošteno mogu i dalje da žive u svojim omiljenim gresima, bez straha od Božije kazne, jer su pod blagodaću. Pored toga, osporavali su tri stvari u vezi sa ličnošću Gospoda Isusa Hrista. Prvo, poricali su božanstvo Isusa Hrista. Drugo, poricali su da je on jedini gospodar (zajedno sa Ocem i Duhom). I treće, osporavali su da je iskupljenje jedino njegovom krvlju, i da je on jedini put spasenja. Juda kaže: „Koji blagodat Boga našega pretvaraju u nečistotu, i jedinoga gospodara Boga i Gospoda Isusa Hrista odriču se. Teško njima! pođoše Kainovim putem” (Juda 4, 11). Ovim što su govorili, lažni učitelji su dodavali Pismu i oduzimali od Pisma, a time su u stvari poricali autoritet i nepogrešivost Svetoga pisma. Videvši da je izvršen napad ne samo na nauku Biblije nego i na samu nauku o Bibliji, Juda je pozvao hrišćane da se bore za veru, ali je naročito naglasio: „Za veru koja je jednom zauvek predana svetima”. Napisavši ove reči, Juda je učinio sledeće: Prvo, Juda je video proročkim okom da će pisanje Svetoga pisma u skoroj budućnosti biti završeno, završeno jednom zauvek, i kao takvo predano svetima. Iako Pismo još nije bilo predano svetima kao kompletno, on ga je već video kao kompletno – jednom zauvek predano svetima. Juda je prvi radio ono što je tražio od svojih ljudi. Rečima: „Da se borite za veru koja je jednom zauvek predana svetima”, Juda je branio, ali je pozvao i druge svete da brane, dovršenost ili kanoničnost Svetoga pisma, isto tako i istinu da se Sveto pismo svuda slaže samo sa sobom. Takođe, objavio je da Božiji narod ima dužnost da nepopustljivo stane u odbranu kako dovršenosti Svetoga pisma, tako i svake druge istine Pisma i istine o Pismu.
Kao što je video svoje vreme i lažne učitelje svoga vremena, tako je video i poslednje vreme i lažne učitelje koji će tada živeti: „U poslednje vreme”, rekao je Juda, „javiće se rugači”, „to su ti što stvaraju razdor” (Juda 18–19). To su ti što osporavaju i iskrivljuju istine o samom Pismu, a takođe i mnoge druge istine Pisma. Kada je rekao „dragi moji” Juda je obuhvatio hrišćane svih generacija sve do poslednjega vremena, bodreći ih da se bore za veru, ako bude napadnuta od onih koji su odavno unapred obeleženi za ovaj sud. Ove reči imaju za cilj da ohrabre svete da budu nepomirljivi i da nepopustljivo stanu u odbranu istine kada lažni učitelji izvrše napad na nju. Pavle i Varnava su se odlučno i nepokolebljivo suprotstavili lažnoj braći koja su napala evanđelje među Galatima. Pavle kaže: „Ovima nismo popustili ni za časak niti smo im se potčinili”. Razlog tome je: „Da istina evanđelja ostane među nama” (Gal. 2:5).
Vidimo i Pavla i Judu kako iz prvih borbenih redova pozivaju hrišćane da se uključe u borbu za veru. Život koji je predan borbi za veru, apostol naziva životom dostojnim Hristovog evanđelja. „Samo živite dostojno Hristovog evanđelja”, kaže Pavle, „da bih, bilo da dođem i vidim vas, bilo da sam odsutan, čuo za vas da čvrsto stojite u jednom duhu, i jednodušno se borite za veru evanđelja” (Fil. 1:27). Drugim rečima, živite dostojno Hristovog evanđelja, borite se za veru evanđelja! Jer, ako se borite za veru evanđelja, tada se ponašate kao što dolikuje Hristovom evanđelju. Oni koji govore da Hristovo evanđelje nije dostojno borbe i odbrane, time pokazuju da sami nisu dostojni Hristovog evanđelja.
Poziv se odnosi ne samo na propovednike i starešine crkava. U borbu za veru su pozvani svi Hrišćani. Apostol Pavle piše: „Svima svetima u Hristu Isusu, koji su u Filipima, s nadglednicima i đakonima”, da se jednodušno bore za veru evanđelja (Fil. 1:1, 27). Juda je takođe uputio poziv „pozvanima, koji su osvećeni Bogom Ocem i održani Isusom Hristom” (Juda 1). A to znači, svim pravim vernicima. Tačnije, Gospod nad vojskama je, preko svojih generala i glasnika, pozvao sve vojnike Isusa Hrista da izađu na borbeno polje i zauzmu svoje položaje. Nadglednici i đakoni, i svi Božiji ljudi, svako prema daru i sposobnosti koje vam je Bog dao, jednodušno i zajednički, borite se za veru evanđelja, za pravednu veru koja je jednom zauvek predana svetima.
Kao u svemu, tako i u borbi za istinu, ugledajte se na onoga koji je bio ugled Pavlu. Što ste naučili i primili i čuli i videli na Hristu, to činite; i Bog mira biće s vama.
Metodi odbrane evanđelja
Da bi smo zmiji lažnog učenja stali na glavu i razmrskali je, potrebno je da imamo ne samo borbeni duh, nego i veštinu vođenja borbe. „Blagosloven Gospod, grad moj, koji uči ruke moje boju i prste moje ratu” (Ps. 144:1). Ovim rečima dolazimo do drugog pitanja: na koji način treba da se borimo za veru? Koji metod ili koju ratnu veštinu da primenimo da bismo odbranili evanđelje? Biblijska nauka o veštini ratovanja protiv jeresi daje tri strategije kojih hrišćani treba da se pridržavaju u ovoj svetoj borbi.
(a) Prva strategija prema lažnoj nauci: objavljivanje istine
Objavljivanje istine podrazumeva izlaganje one istine koja je napadnuta i izvrnuta, na ispravan, biblijski način.
Na primer, neki zli ljudi su raširili glasine u vezi sa izgledom careve kćeri koju je princ trebalo da zaprosi. Ali bilo je dovoljno da otac izvede svoju kćer pred prosioca pa da iskrivljeno predstavljanje njene lepote tog časa padne pred njegovim nogama. Na njihovom venčanju budući kralj je podigao veo s nevestinog lica, i time pred svima uklonio i veo svake zablude o njenom izgledu.
Tako isto čine i oni koji su venčani sa istinom. Oni izvode svoju miljenicu naočigled svih i otkrivaju njeno pravo lice. Prikazivanje istine onakve kakva ona jeste, predstavljanje njenog pravog izgleda i naglašavanje njenog pravog značenja opovrgnuće sve neistine i netačnosti o njoj.
Ali pošto se iza jeresi skriva sam đavo, u borbi za veru nije dovoljno da se otkrije pravo lice iskrivljene istine. Ovim udarcem obaramo jeres na zemlju, ali je neophodan sledeći da bismo joj razmrskali glavu.
(b) Druga strategija prema lažnoj nauci: otkrivanje lažne nauke
Otkrivanje lažne nauke podrazumeva prikazivanje lažne nauke u njenoj pravoj boji. Izlaganje dokaza protiv lažne nauke kojima se skida njena maska, otkrivaju njeni lažni elementi i njena suprotnost biblijskoj nauci.
Nažalost, u ovom trenutku među mnogim hrišćanima vlada mišljenje, kao što smo već primetili, da nije ispravno govoriti protiv lažnih učitelja i lažnih učenja. „Prepričavati, detaljno opisivati i preokupirano napadati čak i očitu laž, znači izgubiti istinu iz središta pažnje” (Prof. dr Dimitrije Popadić). Umesto da grdimo mrak, upalimo svetlo. Umesto da napadamo krivoverje, naglašavajmo pravoverje. Oni savetuju: „Kada se suočite čak i sa tako mračnim učenjem koje izvrće glavne istine Biblije, ne podižite glas protiv njega. To čine oni koji su izgubili istinu iz središta pažnje, i ne ljube je dovoljno. Zauzmite tolerantan i pozitivan stav, isključivo naglašavajte pravoverje i dozvolite istini da se sa lažju sama obračuna”.
Njihov savet izgleda onoliko mudar koliko i savet dat stručnjacima za gljive: „Vi koji se bavite naukom o gljivama isključivo pokazujte ljubiteljima gljiva samo one gljive koje su jestive! Ne recite im ništa o tome da postoje i druge koje su otrovne. Ne opisujte detaljno čak ni one smrtonosno otrovne dvojnice koje se samo po jednom sitnom detalju razlikuju od jestivih. Umesto da naglašavate najznačajnije odlike po kojima se otrovne gljive razlikuju od jestivih, opisujte samo jestive vrste. Pri tom, budite optimisti. Gajite nadu da niko neće jestive gljive pobrkati sa otrovnima i otrovati se”.
Ako ima bezumnih među učiteljima, pa počnu da rade po ovom savetu, da li postoji ikakva mogućnost da oni koji ih slede izbegnu trovanje i tragičan ishod?
Pismo objavljuje da hrišćani treba da se uče da raspoznaju otrovno od jestivog, da se uče da uviđaju razliku između onoga što Pismo uči i onoga što Pismo ne uči. Da imaju čula „uvežbana za razlikovanje dobra i zla” (Jev. 5:14). Jezekilj otkriva kakva je uputstva Gospod dao svojim sveštenicima: „I narod moj neka uče šta je sveto a šta nije sveto, i neka ih uče raspoznavati nečisto od čistoga” (Jez. 44:23).
Odbacivanje drugog biblijskog metoda – čija je svrha da istakne osobenosti lažne nauke, uporedi ih s biblijskom naukom i time podvuče razliku između otrovnog i jestivog – dovodi u opasnost decu i neutvrđene među hrišćanima da lako progutaju 'gljivu' lažnog učenja, misleći da su pojeli 'gljivu' zdrave nauke; i otvara široka vrata za još veći broj nemilih događaja.
Međutim, njihovo isticanje samo jednog biblijskog pravila a odricanje drugog ne može ukinuti i ovo drugo biblijsko pravilo. Iako oni kažu: „Ne grdi mrak”, i „ne napadaj krivoverje”, apostol Pavle kaže nešto sasvim drugo.
(1) Metod apostola Pavla
Apostol Pavle se strogo pridržavao božanskog metoda, i ovaj evanđeoski način postupanja prema lažnoj nauci on je, posredstvom božanskog otkrivenja, predao hrišćanskoj crkvi. Evanđeosko pravilo koje je apostol objavio glasi ovako: „I ne pristajte na bezrodna dela tame, nego još karajte” (Ef. 5:11).
Jeres je delo tame. Primenjivanje jeresi ne može doneti nikakav plod Bogu. Iz tog razloga apostol Pavle opisuje dela jeresi kao „bezrodna dela tame”. Jeres je poput bludnice i lopova, ostavlja čoveka osiromašenog, bez ijednog bogougodnog ploda. Apostol je pre ovoga rekao: „Niko da vas ne vara praznim rečima” (Ef. 5:6), što znači da je jeres lažna i prazna nauka koja proizvodi lažna i prazna dela. Drugim rečima, dela koja su ishod vršenja jeresi su jalova dela, prinos na koji Gospod neće pogledati. Apostol kaže: „Ne pristajte”. „Nemajte udela u jalovim delima tame”, ali ne samo to, „nego još karajte”. „Ne budite saučesnici u jalovim mračnim delima” (Ef. 5:11), nego još grdite mrak. Ove reči nose prekorni smisao: Usprotivite se! Ukorite! Podignite glas protiv dela koja izviru iz mračne nauke! Zašto? Odgovor je: zbog prirode jeresi. Kao što je Mojsijeva sestra pratila kovčežić koji je nosila reka, da vidi šta će biti od njega, isto tako i sotona prati jeres koju je poslao. Iza laži se krije otac laži. Pri tom, sotona je po naravi nasilan, on je „sila prevare”, ili sila koja prati i podupire prevaru. Krivoverje, ne samo da se oslanja na svoga oca, nego i veoma liči na njega, neće pobeći ako mu se ne usprotivimo. Pavle kaže: „Usprotivio sam mu se u lice” (Gal. 2:11). Prvo, usprotivio se u lice Petru, „jer je zaslužio osudu” (Gal. 2:11), jer je ustuknuo pred lažnom naukom, koja je, tek što joj je ukazao dobrodošlicu, i njega i ostale povukla u dvoličenje. Drugo, Pavle se usprotivio u lice jeresi. U vatri sukoba, Pavle je pogledao jeresi u oči i napao je pred svima. Nepopustljivo i bez sažaljenja, apostol je i ukorio i oborio jeres koja je oborila stubove u crkvi Petra i Varnavu, da bi istina evanđelja ostala među njima i da bi oboreni stubovi opet bili pričvršćeni na temeljima te istine.
Ostali prevodi apostolovih reči „Nego još karajte” iznose čitav spektar nijansi, koji omogućava da se još bolje razume njihovo jezgrovito značenje.
Prevod Emilijana Čarnića kaže: „Nego ih radije izobličavajte”.
Sinod prevodi: „Nego ih još razotkrivajte”.
U Bakotiću stoji: „Nego ih osuđujte”.
U prevodu Stvarnost piše: „Nego ih raskrinkavajte”.
Vidimo dakle da Biblija ne kaže: „Ne napadaj krivoverje”. Ili: „Preokupirano napadati čak i očitu laž, znači izgubiti istinu iz središta pažnje”. Biblija kaže: „Nego još karajte”. Prvo, izobličite i razotkrijte krivoverje. Razgolitite lažnu nauku. Otkrijte i izložite najvažnije elemente lažnog učenja, kako bi se jasno videlo da se razlikuje i odstupa od biblijskog učenja. Drugo, osudite jeres. Osudite učenje koje se razlikuje od evanđeoskog učenja. Osudite odstupanje od pravog učenja. Drugim rečima, objavite istinu koja jamči da se Bog obavezao da osudi učitelje i sledbenike lažnih učenja na večno prokletstvo. Apostol Pavle je ovo učinio kada je rekao: „Ali ako i mi ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drukčije nego što vam javismo, proklet da bude” (Gal. 1:8). I treće, poslednji postupak prema jeresi koji proizilazi iz zapovesti „Nego još karajte”, jeste postupak raskrinkavanja. Sveto pismo nalaže da se lažna nauka, koja je razotkrivena i osuđena, mora i raskrinkati: „Nego raskrinkavajte”. Izraz raskrinkati u vojnoj oblasti označava sledeće: Otkriti neprijateljske trupe u pokretu i time ih izložiti artiljerijskoj ili puščanoj vatri. U duhovnoj oblasti, naročito u oblasti borbe protiv lažne nauke, izraz raskrinkati ima slično značenje: izložiti lažnu nauku vatri biblijskih istina, potpuno suprotnih lažnoj nauci. Navesti mnoga mesta iz Biblije koja protivreče lažnoj nauci, i time nebiblijske osnove na kojima je lažna nauka podignuta izrešetati i srušiti. Drugim rečima, opovrgnuti, dokrajčiti, učiniti lažnu nauku nedelotvornom, raskrinkati je.
Reč raskrinkati je povezana sa tekstom u poslanici Korinćanima. To je drugi tekst u kome apostol Pavle otkriva da je ne samo ispravno nego i vrlo neophodno, s Božijim oružjem, napasti i dokrajčiti lažnu nauku. Jer će samo tada razum koji je bio zarobljen u tvrđavi lažne nauke i zaklonjen njenim zidom od svetlosti Božijeg spoznanja, biti oslobođen da se pokorava Hristu i njegovoj nauci. Pavle kaže: „Jer oružje našega vojevanja nije telesno, nego silno od Boga za raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli. I svaku visinu koja se podiže na poznanje Božje, i zarobljavamo svaki razum za pokornost Hristu” (2. Kor. 10:4–5). Lažnu nauku, apostol Pavle obeležava rečju
„mudrovanja” (prema Čarniću). Reč „mudrovanja” apostol izgovara s božanskom ironijom, jer kazuje njome baš suprotno onome što ona u stvari znači. Ukazuje na jeres: na telesno mudrovanje, na mudrovanje koje ide nasuprot Bogu. Ova mudrovanja apostol upoređuje sa gradom koji je ograđen visokim zidom, u kome može biti zarobljen čovekov razum, ili pak, koji može biti izgrađen oko čovekovog razuma. Izraz visine označava isto što i izraz mudrovanja. Dakle, lažni učitelji su, podupirani ohološću, precenili svoja učenja i uzvisili ih na nivo božanske nauke. Ali, pošto mudrovanja ili zidine lažnih nauka smetaju svetima, kao i ostalim ljudima, da upoznaju Boga onakvog kakav jeste, apostol Pavle otkriva čemu služi oružje Hristovih vojnika: „Za raskopavanje gradova, da rušimo mudrovanja, i svako uzvisivanje koje se podiže protiv poznanja Božjega”. Apostol Pavle upotrebljava još dva izraza: raskopati i rušiti, koji su slični izrazu raskrinkati. Apostol Pavle se služi ovim izrazima da bi objasnio kako treba da se postupi s lažnom naukom. Nauku koja se podiže protiv poznanja Boga, naročito onda ako je neku od tvoje braće zarobila ili povukla da ne idu pravo po evanđeoskoj istini, treba tako porušiti i raskopati, da ne ostane ni kamen na kamenu. „Poravnite staze za noge svoje”, ne ostavite ni kamen jeresi, da se oni što su hromi ne spotaknu i ne iščaše nogu, nego da se radije izleče (Jev. 12:13).
Sveto pismo dakle uči da je biblijski, ne samo izvršiti napad na krivoverje, nego i uništiti krivoverje, što je sasvim suprotno učenju prof. dr Dimitrija Popadića koji kaže: „Preokupirano napadati čak i očitu laž, znači izgubiti istinu iz središta pažnje. Izgubiti istinu iz središta pažnje, znači ne ljubiti je dovoljno”.
Suočavanje s lažnim učenjem, suprotstavljanje lažnom učenju, razotkrivanje i osuđivanje lažnog učenja, raskrinkavanje i raskopavanje lažnog učenja, jesu koraci koje pronalazimo svuda u Svetom pismu Novoga zaveta.
(c) Treći postupak prema lažnoj nauci: protiv lažnih učitelja
Suočavanje s ljudima koji izvrću glavne istine Pisma danas nije nimalo popularno. Današnji hrišćani će radije stajati oko iste vatre s neprijateljima istine i grejati se s njima, negoli im se suprotstaviti. Kažu: „Ne stvarajte sebi neprijatelje. Budite trpeljivi prema tuđim shvatanjima. Ne suprotstavljajte se čak ni onim ljudima koji šire naopaka tumačenja najvažnijih istina Svetoga pisma. Iako se s njima ne slažete, pronađite osnove za dijalog i tačke zajedničkih interesa. Oni su ipak umiljati i ponizni ljudi”.
Ovakvo mišljenje je znak da je naše hrišćanstvo otputovalo prilično daleko od biblijskog mišljenja. Kakav stav treba da zauzmu oni koji vole i cene istinu, prema onima koji osporavaju najvažnije istine Svetoga pisma i ude ugledu evanđelja? Da dopuštaju varalicama da seju kukolj na Božijoj njivi? Da dopuštaju vukovima da vode Božije stado? Da popustljivo podnose da im sotona u liku lažnih učitelja drži prigodne besede? Ili pak, s druge strane, da se obračunavaju s njima rukovođeni mržnjom, gađajući ih blatom neumesnih reči i kamenjem uvreda? Sveto pismo ne uči ni jedno ni drugo. Hrišćanima je zapoveđeno da ljube i prijatelje i neprijatelje evanđelja. Prijatelje jer su prijatelji, a neprijatelje da bi postali prijatelji. Zar Pavle nije ljubio i prijatelje i neprijatelje? Ali kao što nije štedeo prijatelja kada je video da ne ide pravo po evanđeoskoj istini, tako nije štedeo ni neprijatelje koji su se uvukli da ih zarobe. Nepopustljivo im se usprotivio.
(1) Prorokuj „protiv” lažnih učitelja
Sveto pismo, naime, uči da su sveti dužni da podignu glas, kako protiv lažne nauke, tako i protiv onih koji šire lažnu nauku. Biblijsko protivljenje lažnim učiteljima koji su se uvukli u crkvu, crkvi pruža zaštitu od kvarenja, a lažnim učiteljima priliku da se iskopaju iz zamke đavola, ako se pokaju. Ima li nade za lažnog učitelja da se spase od prokletstva u koje ga vuče njegova đavolja služba, ako mu se neko od hrišćana pred svima ne usprotivi i dokazima iz Biblije ne dokaže neispravnost njegove nauke i pogubnost njegove službe? Ako ne podignete svoj glas protiv učitelja koji šire jeresi nego im delite prigodne komplimente, onda i njima i njihovim sledbenicima pomažete da ostanu na svom zlom putu, a svojoj braći da skrenu na krivi put. A time u stvari pokazujete da ne ljubite ni svoje prijatelje ni svoje neprijatelje.
Gospod se javio proroku Jezekilju i rekao mu kako treba da postupi prema lažnim učiteljima. Prorok otkriva šta mu je rekao Gospod: „Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: Sine čovečiji, prorokuj protiv proroka Izrailjevih” (Jez. 13:1–2). U 34. poglavlju iste knjige nalazimo skoro istovetan tekst: „Sine čovečiji, prorokuj protiv pastira Izrailjevih” (Jez. 34:2). Protiv kakvih proroka i pastira? Protiv proroka i pastira koji objavljuju laž: „Reci tim koji prorokuju iz svoga srca: Čujte reč Gospodnju. Ovako govori Gospod: teško ludim prorocima koji idu za svojim duhom i ništa nisu videli. Proroci su tvoji, Izrailju, kao lisice po pustinjama. Vide taštinu i gatanje lažno, pa govore: Gospod kaže, a Gospod ih nije poslao, i daju nadu da će se reč ispuniti. Ne viđate li lažna viđenja i ne govorite li lažno gatanje? A opet kažete: Gospod reče, a ja ne rekoh” (Jez. 13:2–4, 6–7).
Gospod je rekao Jezekilju da prorokuje, ne samo protiv lažnih proroka i pastira, nego i protiv žena koje šire lažnu nauku: „A ti, sine čovečiji, okreni lice svoje prema kćerima naroda svoga, koje prorokuju iz svoga srca, i prorokuj protiv njih” (Jez. 13:17). Gospod zapoveda: „Prorokuj protiv njih”, protiv lažnih proročica, proroka i pastira! Jer sam Ja protiv njih. „I ruka će moja biti protiv proroka čije su utvare varljive i proroštva lažna” (Jez. 13:9).
Prorokuj protiv onih koji love „duše moga naroda”, „lažući moj narod” (Jez. 13:19). Govori protiv onih koji žaloste „lažima srce pravedniku, koga ja ne ožalostih” (Jez. 13:22). Podigni svoj glas protiv onih koji šire demonske nauke, koje krepe „ruke bezbožniku da se ne vrati sa svoga zloga puta da se sačuva u životu” (Jez. 13:22). Prorokuj protiv onih protiv kojih prorokuje i sam Bog, protiv kojih je podignuta sama Božija ruka.
(2) Istakni imena lažnih učitelja i prorokuj „protiv” njih
Gospod je zapovedio Mojsiju da prozove protivnike po imenu i pozove narod da se odvoji od njih. „Reci zboru i kaži: odstupite od šatora Korejeva i Datanova i Avironova. I ustavši Mojsije otide k Datanu i Avironu, a za njim otidoše starešine Izrailjeve. I reče zboru govoreći: odstupite od šatora tih bezbožnika, i ne dotičite se ničega što je njihovo, da ne izginete zbog svih grehova njihovih. I odstupiše sa svih strana od šatora Korejeva i Datanova i Avironova” (4. Moj. 16:24–27).
Ovo je i novozavetna uredba i praksa. Ako je došlo do toga da su se lažna braća uvukla u crkvu i lažnom naukom počela uzrokovati kvarenje crkve, Novi zavet uči da ih treba pred skupštinom svetih obeležiti po imenu i prorokovati protiv njih. Apostol Pavle bodri hrišćane da u ovom suočavanju čvrsto stoje i da se ni u čemu ne uplaše od protivnika. Naprotiv, da budu kadri, držeći se pouzdane reči, izobličiti protivnike: istaći imena lažnih učitelja i dokazati da je prisustvo lažne nauke u crkvi povezano s njihovim prisustvom. Apostol Pavle je, u drugoj poslanici Timoteju, naveo imena dvojice ljudi čija je nauka kvarila lokalnu crkvu. Apostol kaže: „I njihova reč izjedaće kao rak rana. Među ovima su Imenej i Filit, koji se udaljiše od istine govoreći da se vaskrsenje već dogodilo, i tako ruše veru nekih” (2. Tim. 2:17–18).
Božija reč nam nalaže da, poput Mojsija i Pavla, okrenemo svoje lice prema njima i povičemo protiv njih: voda kojom nas nude Imenej i Filit nije voda iz Božijeg studendca! A potom, da razotkrijemo, osudimo i raskrinkamo lažno učenje. Pavle kaže da njima „treba zatvoriti usta” (Tit 1:11). Takvima treba zatvoriti usta – kao što je anđeo zatvorio usta lavovima – da ne naude dušama koje služe Bogu.
(3) Kloni se razotkrivenih protivnika
I Mojsije i Pavle, kao i drugi apostoli, savetuju i nalažu hrišćanima da se čuvaju i klone razotkrivenih lažnih učitelja.
Najpre Gospod kaže Mojsiju: „Reci zboru i kaži: odstupite od šatora Korejeva i Datanova i Avironova”. A zatim Mojsije kaže narodu: „Odstupite od šatora tih bezbožnika i ne dotičite se ničega što je njihovo, da ne izginete zbog svih greha njihovih. I odstupiše” (4. Moj. 16:24, 26).
Apostol Pavle kaže: „Molim vas, pak, braćo, čuvajte se od onih koji čine raspre i razdore na štetu nauke koju vi naučiste, i uklonite se od njih” (Rim. 16:17).
Apostol Jovan upozorava i uči sledećim rečima: „Ako vam ko dođe i ne donese ove nauke, ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte ga; jer ko ga pozdravlja, učestvuje u njegovim zlim delima” (2. Jv. 10:11).
(4) Zašto se treba suprotstaviti lažnim učiteljima
Zašto se treba suočiti s lažnim učiteljima, „prorokovati” protiv njih i izobličiti ih, a potom, čuvati se i uklanjati se od njih?
Zato što su lažni učitelji, bili oni toga svesni ili ne, instrumenti u rukama sotone i prenosioci zarazne bolesti. Zato što je lažna nauka koju prenose lažni učitelji kao ćelija raka koja se „širi telom uništavajući tkivo gde god dopre”.[2] Zato što je lažna nauka koju prenose lažni učitelji i kao gangrena, koja uzrokuje „odumiranje određenog dela tela, time što zaustavlja uobičajeno dobavljanje krvi i hrane”.[3] Zato što je lažna nauka koju šire lažni učitelji „kao kvasac koji, ako mu se dopusti širenje, na kraju zahvati sve testo”.[4] Lažnim učiteljima se, dakle, treba suprotstaviti zbog posledica koje donosi prihvatanje i praktikovanje nauke koju unose u crkvu.
Lažni učitelji su naizgled ljubazni i ponizni ljudi; njihovo postupanje izgleda kao mudrost koja se sastoji od pobožnosti i poniznosti (Kol. 2:23), ali svojim jezikom koji je potpaljen od pakla, sposobni su da naprave vrlo velike štete.
I. Posledice lažne nauke
Zli rodovi koji se beru sa zlog drveća donose i zle posledice. Svojom naukom lažni učitelji unose zabunu (Gal. 5:10). Pogrešnim tumačenjem istine smetaju veru nekih (2. Tim. 2:18). Sprečavaju hrišćane da se pokoravaju istini (Gal. 5:7). Pogani i prazni plodovi lažnih učenja koji rastu na granama lažnih učitelja pomažu, ali najviše napredovanju u bezbožnosti (2. Tim. 2:16). Nauka lažnih učitelja vezuje i vodi. Kuda vodi nebiblijska nauka? Apostol Petar kaže: „U nečistote telesnih želja” (2. Pet. 2:18); (u nečistote koje izviru iz grešnih želja). Iz lažne nauke koju šire lažni učitelji „nastaju zavist, svađa, hula, zla sumnjičenja i neprestana trvenja” (1. Tim. 6:4). Apostol Pavle kaže da lažnim učiteljima „treba zapušiti usta”. Zašto? Jer „mlate prazne reči, i pomućuju um”, i „rastrojavaju čitave kuće učeći što ne treba” (Tit 1:10–11). Možemo da kažemo, imajući u vidu današnje duhovno stanje, rastrojili su i čitave crkve učeći što ne treba.
Duhovna šteta koju prave lažni učitelji svojom naukom, i propovednici koji su pod njihovim jarmom, i više je nego velika. Posledice su strašne. Ovo je razlog zašto lažnim učiteljima treba skinuti masku, zapušiti usta i odstupiti od njih ne dotičući se ničega što je njihovo.
(d) Izrazi koji obeležavaju lažne učitelje i lažnu nauku
Izrazi koji obeležavaju lažne učitelje i njihova učenja jesu još jedan veliki dokaz koji potvrđuje da je ispravno i u skladu sa Svetim pismom govoriti protiv lažnih učitelja i lažnih učenja.
I. Izrazi koji obeležavaju lažne učitelje
Isus Hristos je svojim silnim i slavnim glasom veoma jako zagrmeo protiv lažnih učitelja. U 23. poglavlju Matejevog evanđelja, Hristos sedam puta kaže: „Teško vama književnici i fariseji, licemeri”. Dva puta im kaže: „Budale slepe”. Jedanput im kaže: „Fariseju slepi”. Jedanput ih upoređuje sa okrečenim grobovima, i na kraju im kaže: „Zmije, porodi aspidini!”
Glas Gospodnji kroz ceo Novi zavet odgovarajućim izrazima prikazuje osobine koje naročito jasno ocrtavaju lažne učitelje. Lažni učitelji su opisani sledećim izrazima:
Grabljivi vuci u ovčijem ruhu (Mt. 7:15),
Trnje i čkalj (Mt. 7:16),
Lažni apostoli i prevarljivi poslanici (2. Kor. 11:13),
Sluge sotonine (2. Kor. 11:15),
Lažna braća (2. Kor. 11:26),
Psi i zli radnici (Fil. 3:2),
Neprijatelji Hristovog krsta (Fil. 3:18),
Lažljivci „žigosani na svojoj savesti” (1. Tim. 4:2),
Ljudi „iskvarenog uma, koji su lišeni istine” (1. Tim. 6:5),
Ljudi izopačenog uma, nepouzdani u veri (2. Tim. 3:8),
Zli ljudi i varalice (2. Tim. 3:13),
Učitelji koji golicaju uši (2. Tim. 4:3),
Nepokorni, praznogovorljivi, zavodnici (Tit 1:10),
Svagda lažljivi, zle zveri, lenji trbusi (Tit 1:12),
Ljudi koji se odvraćaju od Istine (Tit 1:14),
Opoganjeni i neverni (Tit 1:15),
Odvratni i neposlušni ljudi (Tit 1:16),
Jeretici (Tit 3:10),
Lažni proroci i lažni učitelji (2. Pet. 2:1),
Gadovi i rugobe (2. Pet. 2:13),
Deca kletve (2. Pet. 2:14),
Bezvodni izvori, i oblaci i magle koje progone vetrovi (2. Pet. 2:17),
Robovi propasti (2. Pet. 2:19),
Antihristi (1. Jn. 2:18),
Deca đavolja (1. Jn. 3:10),
Bezbožni ljudi (Juda 4),
Sanjari (Juda 8),
Ljage (Juda 12),
Oblaci bezvodni koje vetrovi prenose (vetrovi zlih duhova Ef. 2:2), jesenja jalova drveta koja su dva puta umrla i iz korena iščupana, besni morski valovi koji se pene svojim sramotama, zvezde lažne za koje se čuva mrak večne tame (Juda 12–13),
Nezadovoljni vikači (Juda 16),
Rugači (Juda 18),
Telesni koji Duha nemaju (Juda 19),
Sinagoga sotonina (Otk. 2:9).
Ovim izrazima kojima Bog opisuje lažne učitelje ujedno je prikazano i njegovo mišljenje o njima, kao i njegovo gnušanje prema njima. Karakter i dela lažnih učitelja do te mere su odvratni Bogu da čuva za njih mrak večne tame. „Ako neće bezbožnik da se obrati, on oštri mač svoj, nateže luk svoj, i naperuje ga; i zapinje smrtnu strelu” (Ps. 7:12–13).
II. Izrazi koji obeležavaju lažnu nauku
Kao što Sveto pismo otkriva izraze koji opisuju lažne učitelje, isto tako otkriva i izraze koji tačno prikazuju i prirodu lažnih nauka. Mnogi gledaju blagonaklono na drugačija učenja i njihovo opisivanje lažnih učenja se veoma razlikuje od biblijskog opisivanja. Na primer, o knjizi prof. dr Dimitrija Popadića, koja od početka do kraja preporučuje i brani učenje koje se razlikuje i odstupa od biblijskog učenja, prof. dr Aleksandar Birviš kaže sledeće: „Nadam se da će ova knjiga otvoriti niz poruka i pouka za vraćanje Hrista narodu” (str. 14). Prof. dr Dimitrije Popadić očite jeresi Pravoslavne i Katoličke crkve naziva drugačijim sagledavanjem stvarnosti koje „može međusobno obogatiti tačnijem sagledavanju stvarnosti” (str. 128).
Međutim, Sveto pismo kaže da je drugačije učenje kao otrovno vino koje zanosi hrišćane da skrenu s puta istine. Sveto pismo ne govori lepo o lažnoj nauci, nego je naziva njenim pravim imenom. Lažnu nauku opisuju sledeći izrazi:
Trnje i čičak (Mt. 7:16),
Zli rodovi (Mt. 7:17),
Bremena teška i nezgodna za nošenje (Mt. 23:4),
Slabe i bedne stihije (Gal. 4:9),
Jaram ropstva (Gal. 5:1),
Kvasac (Gal. 5:9),
Prazna prevara, ljudsko predanje, nauka sveta (Kol. 2:8),
Zapovesti i nauke ljudske (Kol. 2:22),
Laži (1. Tim. 1:4),
Demonske nauke (1. Tim. 4:1),
Pogane bapske priče (1. Tim. 4:7),
Zamka đavola (2. Tim. 2:26),
Bajke (2. Tim. 4:4),
Tuđe nauke (Jevr. 13:9),
Krivi put (Jk. 5:20),
Ubitačne jeresi (2. Pet. 2:1),
Izmišljene reči (2. Pet. 2:3),
Visokozvučne sujetne reči (2. Pet. 2:18),
Otrovno vino bluda (Otk. 18:2).
Pored toga što ovi izrazi kazuju o poreklu lažne nauke, o njenim negativnim odlikama i njenoj rušilačkoj sili Sveto pismo iznosi čitav niz ovih izraza i iz još jednog razloga: da bismo mogli jasnije da vidimo Božiju mržnju prema lažnoj nauci. Sam Hristos je objavio ovu Božiju mržnju, poručivši vođi Pergamske crkve sledeće: „Imam nešto malo protiv tebe: imaš one koji drže nauku Nikolinaca, na koju ja mrzim” (Otk. 2:14–15). Drugim rečima, tolerišeš one koji drže nauku „na koju ja mrzim”. „Pokaj se dakle!” (Otk. 2:16). Popustljivost prema onima koji drže lažnu nauku na koju Gospod mrzi jeste greh za koji se treba pokajati. Ne samo da Gospod mrzi lažnu nauku, nego i dolazi da ratuje protiv onih koji je drže. Gospod Isus je poručio hrišćanima koji su dopuštali lažnim učiteljima da drže svoju nauku u njihovoj crkvi: „Pokaj se, dakle, inače ću ti ubrzo doći i zaratiću sa njima mačem svojih usta” (Otk. 2:16).
Pobornici hiper pozitivizma i tolerancije sada bi trebalo da odu samom autoru Biblije, pa njemu da saopšte da je izgubio istinu iz središta pažnje i da je ne ljubi dovoljno, jer je preokupirano napao lažne učitelje i lažne nauke istinama Svetoga pisma i izrazima kojima ih je nazvao, detaljno opisujući njihov karakter i svoj stav prema njima. Hoće li uništiti njegov sud? Hoće li njega osuditi da bi sebe opravdali (Jov 40).
Nepogrešivi Sudija je objavio u svojoj Bibliji da nije nebiblijski ustati protiv nebiblijskog i da nije nepravedno boriti se za pravednu veru. Naime, to je sveta dužnost svakog istinskog hrišćanina.
Bog, naš spasitelj, „koji hoće da se svi ljudi spasu i da dođu do poznanja istine” (1. Tim. 2:4), hoće da se spasu i lažni učitelji, jer mu „nije milo da umre bezbožnik, nego da se vrati sa svoga zloga puta i bude živ” (Jez. 33:11). Ali ako lažni učitelji neće da se povrate, Pismo kaže: „Gospod se suproti ponositima” (Jk. 4:6).
Bog veoma ceni svoju istinu: „Jer si iznad svakog svog imena podigao reč svoju” (Ps. 138:2). Bog, koji je podigao svoju istinu iznad svakog svog imena, podiže se i da je brani kada je napadnuta. Napad na istine Svetoga pisma uvek izaziva i Božiju odbranu istina Svetoga pisma: „Dolazim ubrzo da ratujem s njima mačem usta svojih”, kaže Gospod. Ni jedna istina Svetoga pisma, otkako postoji Sveto pismo i otkako postoji crkva, nije bila napadnuta a da nakon odgovarajućeg vremena nije bila i odbranjena. Ako su u pojedinim krugovima, zbog izvrnutog odnosa prema istini, neke istine Svetoga pisma ostale izvrnute, u drugima su te iste istine objavljene u njihovom pravom svetlu i uzvišene na tron koji im pripada.
Izvrtanje i obaranje istine je, onima koji su je poznavali, bio znak da je Hristos, kao junak koji je uz svoje bedro pripasao svoj mač, već pošao da je odbrani i podigne. Tada su i oni polazili za Jagnjetom kuda ono ide (Otk. 14:4). Trčali su u ovu bitku ne mareći za svoj život, samo da bi zajedno sa svojim Gospodom i Bogom – koji ih je stekao svojom krvlju, i svojom istinom – odbranili, zagrlili, podigli i proslavili njegovu divnu istinu. Istina je za uzvrat uzvisila one koji su je podizali i uzvisivali, proslavila je one koji su je zagrlili. Stavila im je na glavu venac od milina, krasnom krunom ih je krunisala (Priče 4:8–9). S takvima je i ostala istina evanđelja. Među takvima je i danas.
S druge strane, tamo gde nisu voleli i cenili istinu, tamo gde nisu bili spremni da se bore za nju kada je bila oborena, tamo Bog nije ni odlazio da je podigne. Mačem svojih usta presekao je uže koje je držalo sotonu, poslao im je silu prevare, da veruju laži (2. Sol. 2:11). Kao posledica toga nastale su „hrišćanske” religije, ili „crkve” koje imaju ime da su žive, a mrtve su (Otk. 3:1).
Braćo i sestre! Borimo se za istinu evanđelja, da bi istina evanđelja ostala među nama i da bismo i mi ostali u njoj.
Нема коментара:
Постави коментар