Укупно приказа странице

субота, 09. октобар 2010.

KAKO SAM PRONAŠAO ISTINU? G. Dobrovolskiy


G. Dobrovolskiy, bivši sveštenik Autonomne ukrajinske pravoslavne crkve

Svedočanstvo o uticaju Svetoga Duha i učenja Svetog pisma na život bivšeg pravoslavnog sveštenika Ukrajinske pravoslavne crkve G. Dobrovolskiy (tekst koji sledi) predstavlja predgovor njegovoj knjizi.

Ova knjiga je istiniti dokument, lično svedočanstvo bivšeg Pravoslavnog sveštenika koji je danas pastor jedne Evanđeoske Baptističke crkve.

Sveštenik G. Dobrovolskiy je ozbiljno i po svojoj slobodnoj volji proučavao evanđelje i upoređivao Hristova naučavanja sa praksom Pravoslavne crkve. Tom prilikom je uvideo veliku iskrivljenost i izvrtanje naučavanja evanđelja, koje je veoma lako razumljivo kada se radi o pokajanju, nanovorođenju i spasenju grešnika.
Uočio je otpadništvo Pravoslavne crkve i nije više mogao da ostane njen član i služitelj. Od momenta svog nanovorođenja, odlučio je da napusti Pravoslavlje.

U ovoj knjizi, sa potpunom iskrenošću i jednostavnošću, autor analizira istaknuta učenja Pravoslavnog katehizma, i ispituje ih u jasnom svetlu Svetog pisma. Ovo ispitivanje je načinio uz direktnu Božiju pomoć, istovremeno gajeći velike simpatije prema ljudima koji su ostali u okvirima crkve kojoj je nekada pripadao. On ne kritikuje pravoslavne vernike, ali im ukazuje na put spasenja prema učenju evanđelja; na put koji je ostao nezamračen crkvenim doktrinama koje je stvorio čovek.
Duboko sam uveren da će ova knjiga biti veliki blagoslov za svaku osobu koja ozbiljno razmišlja o verskim pitanjima i da će dovesti mnoge ljude Hristu kao njihovom ličnom Spasitelju.


Zašto sam napustio Pravoslavnu crkvu?

Ovo pitanje muči i uznemirava mnoge moje prijatelje i poznanike koji su navikli da me gledaju kao sveštenika Autonomne Pravoslavne crkve Ukrajine.
Za mnoge ljude, bilo je normalno da me vide kao sveštenika. Ali, sada kada više to nisam, mnogi su me napustili, prekinuli naše odnose i beže od svakog susreta sa mnom. Čak odbijaju da odgovore i na moja pisma. Osuđuju me kao izdajnika Boga i Ukrajine. Neki su postavili podrugljivo pitanje: „Da li ćeš se preseliti u Moskvu?“
(Ukrajinska autonomna pravoslavna crkva se odvojila od Ruske pravoslavne crkve 1920. kad je Ukrajina pokušala da istupi iz Ruske imperije posle ruske revolucije 1917. godine. Dobrovolskiyev komentar se odnosi na optužbu koja je glasila da se on vraća Ruskoj pravoslavnoj crkvi (očito to nije bio slučaj!). Tenzije između Ukrajinske autonomne crkve i Ruske pravoslavne crkve traju do današnjeg dana).

Ja ovo ne vidim kao tragediju, iako se loše osećam zbog naivnih ljudi koji imaju loše mišljenje o meni. Oni izražavaju žaljenje i smatraju me „zalutalom ovcom“ koja će „jednoga dana da se vrati u stado“. Ovi ljudi jednostavno ne shvataju ono što bi trebali. Kada bi imali ispravno shvatanje, oni bi se, umesto da me osuđuju, radovali i sledili moj primer.
Ne nameravam da ih osuđujem iako mi čine zlo. Sud pripada jedino Bogu. Ja jedino preuzimam odgovornost da utvrdim i predočim im činjenicu da poseduju pogrešne stavove o duhovnim stvarima. Ovo činim sa velikim žarom ali i bolom u srcu.
Moja je molitva Svemogućem Bogu da im otvori duhovne oči i dozvoli im da vide Njegovu istinu onakvom kakva ona jeste: čista, sveta, nepromenjiva, oslobođena ljudskih izuma i iskrivljenosti. Moja je molitva da je oni vide, i na osnovu nje upoznaju Istinitog i Živog Boga, Stvoritelja neba i zemlje i svih vidljivih i nevidljivih stvari. Takođe, želim da znaju da Bog ne zahteva službu ljudskih ruku, kao da ima bilo kakve potrebe za njom, jer On poseduje sve stvari i nama daje sve što nam je potrebno za život.
Gospod nam je dao svoje istine kroz izabrane proroke u Starom zavetu, a kasnije kroz svog jedinog Sina, našeg Gospoda Isusa Hrista i svete apostole. Danas se objavljuje kroz Sveto pismo, inspirisano od Svetog Duha i korisno za poučavanje, kako bismo mogli da sledimo stope apostola Pavla i kažemo: „A mi imamo um Hristov“. Bog želi da u srcima imamo Hristovu ljubav za Njega i za naše bližnje. On želi ljubav koja je sveta, nelicemerna, neprekidna i zagrejana zracima Sunca istine.
Kakav bi blagoslov bio za našu Ukrajinsku naciju kad bi se naše vođe posvetile i  posedovale ove kvalitete po Božjoj milosti! Sa ovakvim kvalitetima, one bi pokazale ljudima dobar primer i kroz njih bi Bog izlio obilan blagoslov i kišu milosti na sav svet.
Imam iskrenu želju da, uz Božiju pomoć, bacim svetlo na nekoliko pitanja u vezi pravoslavnog bogosluženja, koje prosečan vernik-laik ne razume dovoljno. Prosečni pravoslavni vernik nema pravo razumevanje šta jeste a šta nije ugodno Bogu. Da li Bog možda sakriva svoje lice kako bi izbegao da gleda ili sluša ono što pred Njim predstavlja bogohuljenje?

Neka se čitalac ne uplaši. Bilo bi bolje za njega da pročita knjigu do kraja sa strpljivošću i ozbiljnošću. Takodje i da molitveno razmišlja o onome o čemu čita a potom preuzme odgovarajuće korake. 
Prema Svetom pismu, pravo bogosluženje mora da bude usredsređeno na Boga i poslušnost Njegovoj nauci. Samo kad neko tako postupa, može zaista da slavi Boga po Njegovoj volji.
U Pravoslavnoj crkvi ne postoji pravilno, Bogu ugodno, bogosluženje. Ono je daleko od prave svetosti i duhovnosti.
Da bi osvetlili naučavanje Pravoslavne crkve koja je u sukobu sa naučavanjem Svetog pisma, pokušaćemo da ispitamo nekoliko aspekata Pravoslavne službe, kojih ima mnogo. Najvažnija od svih je služba slavljenja, koja se naziva Liturgija. Njena važnost prevazilazi ostale. Počevši sa liturgijom, nastavićemo sa spomenima za žive i mrtve, molitvom svetiteljima, različitim očišćenjima, čitanjem Svetog pisma, krštenjem, i na kraju nekim dodatnim ritualima i tradicijama…

Celokupni tekst knjige bivšeg pravoslavnog sveštenika (sada propovednika baptističke crkve) G. Dobrovolskiy, koji obradjuje mnogobrojna pravoslavna verovanja i na njih daje jasne biblijske odgovore, možete da pronadjete i pročitate na ruskom jeziku na sajtu: http://www.svetpisaniya.ru/ .

Нема коментара:

Постави коментар